Lepota poroka

U svoje vreme, SFRJ je važila za jedan od retkih rajeva za nudiste. Na jugoslovenskim plažama snimani su mnogi filmovi domaće i strane produkcije u kojima kostimografi nisu imali mnogo posla. Ljubljanska televizija je davnih sedamdesetih snimila prvi dokumentarac o gostima nudističkih kampova Solaris u Poreču i Koversada u Vrsaru. U Jugi je BBC snimio dokumentarni film o Ruairidhu Clarkeu, zakletom nudisti i aktivnom borcu prava na golotinju.

Danas već kultni film "Lepota poroka" Živka Nikolića, u kojem su glavne uloge igrali Mira Furlan, Milutin Karadžić i Alen Norie, sniman je na plažama Ade na ušću Bojane u Jadransko more. Pre ravno trideset godina osnovan je i Nudistički savez u Poreču, a Španija je prvi nudistički savez dobila 1977.godine, nakon četrdeset godina stroge zabrane nudizma za vreme Frankove diktature. Istorija izlaganja gologa tela sunčevim zracima i nije tako nova i moderna pojava kako bi se to u prvi mah moglo činiti. Već su na samome početku pisane istorije ljudi znali uživati u vodi i suncu bez pokrivanja tela, a i stari su Vavilonci, Asirci, Grci i Rimljani voleli potpunu slobodu kupanja.

U Velikoj Britaniji nudizam je ostao prihvaćen, iako ne previše eksponiran, sve do viktorijanskoga doba, kada je nastupilo doba puritanizma. Tada je nudizam odbačen, pa i zabranjen.

Organizovani naturizam pod nazivom Freikörperkultu, ili Kultura slobodnoga tela, nastao je u Nemačkoj. To je doba buđenja, početak modernog pokreta. Napretkom i liberalizacijom tokom dvadesetih, i nudizam se podiže na viši nivo tolerancije, prihvaćanja i popularnosti. Nemac Heinrich Ungewitter piše svoju publikaciju Die Nacktheit- Golotinja u kojoj je opisana utopija življenja bez odeće. Međutim, tridesetih godina sve završava dolaskom nacionalsocijalista na vlast. Popularnost nudizma se vraća tek nakon Drugog svetskoga rata.