Još malo o Topfreedom pokretu

Zaista je neverovatno kako ljudi mogu biti idioti i iracionalni kada je reč o golotinji i ljudskom telu. Iako naizgled podržava topfreedom žene, u uvodniku Bangor Daily Newsa sve je napisano suprotno.

U nekim kulturama, gole ženske grudi ne bi izazivale nikakve pogleda kod ljudi, ali u SAD-u to je neka sasvim druga, ili možda treći ili četvrti slučaj. Osim, naravno, ako neko može da dokaže da grudi žena u Bikini barovima neće izazvati onu vrstu uznemiravanja koja ima za posledicu saobraćajne nesreće, uvijene gležnjeva i šamara od supružnika.

Pre nego što organizuju sledeći paradu, žene Topfreedom pokreta treba da razmotre šta se dogodilo kada su vlasnici oružja organizovali roštilj sa hladnim oružjem privezanim za pojas kako bi ostvarili svoja prava posedovanje oružja. Demonstracije su podstaknute zbog poziva na strožije kontrole oružja. Organizatori Topfreedom parade su tvrdili isto, ali su na kraju samo osnažile one koji su želeli da promene zakon.

Šamari od supružnika? A pokažite mi tačno ko, kada, gde i zašto je zbog pogleda na ženske grudi izazvao saobraćajnu nesreću? Ako se automobilska nesreća posmatra kao razlog da se zabrani javno prikazivanje ženskog grudi, onda hajde da zabrane mobilni telefon u automobilima ili možda sasvim, jer u svakom trenutku vidim nekoga ko telefonira u vožnji ili pečaka koji telefonira dok prelazi ulicu.

Ne, Topfreedom žene samo traže pravo jednakosti. Muškarci mogu da skinu svoje majice bilo gde u javnosti i žene žele ista prava koja su zaštićena Ustavom, Zakonom ali i Poveljom UN. Ne radi se o razaranju, ili obrazovanju ili pravima za posedovanje i nošenje oružja, radi se o pravima žena, a u suštini to nije velika stvar, one su samo grudi i one ne čine zlo nikome.

Ako neko ne želi da vidi gole ženske grudi, postoji jedan divan deo ljudske anatomije koji se zove vrat koji omogućava da se glava okrene i pogleda na drugu stranu.

Preživela rak dojke kritikuje, učesnice “Topfreedom” marša

Kolumnistkinja Chicago Sun-Timesa Meri Mičel, preživela rak dojke, u jednoj njenoj kolumni na krv i nož iskazuje stavove i mišljenje o ženama koje pokazuje svoje grudi.

“Ako ćete se pridružiti toples protestu i ako fotografišu vašu pozadinu, bolje je da ona ne izgleda kao da ste radili nešto više od sedenja na zadnjicom cele zime?”, napisala je u svojoj kolumni Meri Mičel!

“Fotografija mlade žene sa rečima: "Sexuality is what you make it!" ("Seksualnost je ono što činite!") napisanom na njenim masnim leđima je bilo dovoljno da me ubedi da Amerika nije spremna za toples.”, napisala je u nastavku!

Flagrantne uvrede na tela ovih žena je posebno zabrinjavajuće, pogotovo nakon što je izjavila da ona nikada ne bi kritikovao nečiji tela, krajnje licemerje.

Mičel zatim nastavlja da podrugljivim tonom govori i o drugim stvarima kao što su "Rodna ravnopravnost uvek zvuči sjajno, ali ponekad ono što je dobro za gusku nije uvek dobro i za gusana" i "verovatno ne znaju sve žene koje žive na planeti šta je Spanx."

Ali njen najčešći korišćeni i seksistički komentar je: "ako muškarci ne pogledaju, nisu muškarci."

I sve to piše osoba koja je preživele raka dojke. Očigledni je da je sve je u redu kada piše u svojoj kolumnama o grudima, g-đa Mičel, ali Bog zabranjuje da ih iko zaista i vidi. Ali ako ih muškarac vidi, onda je u redu i da pilji, jer na kraju krajeva on je muškarac.

Recite to jadnom senatoru Majk Bennett R-Bradentonu, koji je uhvaćen u Senatu Floride kako gleda fotografije žena u toplesu i nakon toga postao tema medijskih podsmeha. Istih onih medija kojima nikad dovoljno fotografija golih PETA demonstranata.

Spenser Tunick snima, gole Holivudske starlete, bradavice koje se vide kroz prozirne haljine, sada je šokirana, potpuno povređena, a da li iko zaista vidi ono što oni šire. Ali, kao što gospođa Mičel tako spretno ukazuje, na kraju krajeva, on je samo muškarac i grudi žene su tu samo za piljenje.

To je ona vrsta Filistejskog stava koji motiviše žene Topfreedom pokreta, da se bore protiv nazadnog mišljenja i pretvaranja tela žena u objekte, ne samo Amerike već i celog sveta.

Marija Mičel greši kada tako olako prihvata muški seksizam. Od svih ljudi ona najbolje treba da zna da ona tako otvoreno o svojoj borbi protiv raka dojke može da piše samo zahvaljujući činjenice da su žene imale da prevaziđu ogromne kulturne tabue. Niko nikada ranije nije govorio o raku dojke sve dok prva dama amerike, Beti Ford nije imala masektomiju i povela nacionalni dijalog, koji se danas manifestuju roze trake na svemu i svačemu, od automobila do sportista.

Ove hrabre žene u Mejnu marširaju protiv muškog vlasništva njihovih tela i to ljudi poput Meri Mičel, koji jednostavno ne vide šumu od drveća treba da znaju.

Umesto da vide problem, ona je deo problema.