Naturizam i seksualni razvoj

I pre nego sam postao naturizam i nudiza su me zanimali kao sociološka, kulturološka, ali i psihološka pojava,  uopteno ta kolektivna, da je nazovem društvena golotinja, jer nije svaka aktivnost nagih ljudi, nudizam i naturizam.

Imao sam tu priliku da pročitam mnogo studija o društvenom nudizmu i odnosu naturizma i seksualnog razvoja. Čini mi se da su neki zaključci osporili neke ideje koje sam i sam imao o nudizmu, naturizmu i seksualnosti, zbog kojih sam postao tako predan ovom vidu uživanja.

Studija pod nazivom "Naturizam i Seksualnost: Proširenje našeg pristupa seksualnom razvoju" koju su napisali Glen Smit (višeg naučnog saradnika iz Kraljevskog Holovej, Univerziteta u Londonu) i Majkl King (profesora primarne psihijatrijske zaštite na Univerzitetu u Londonu), objavljena je u naučnom časopisu Journal Health and Place (jun 2009). Oni su sproveli istraživanja čiji je cilj bio da objasni odnose između naturizma i seksualnosti, ispitivajući pojedince o njihovim osećanjima i mislima u vezi seksualnosti kroz društvenu golotinju u raznim naturističkim okruženjima i aktivnostima. Oni su primetili da ne naturistička javnost, akademici, i predstavnici vlasti često misle o društvenoj golotinji u patološkom i krivičnom smislu, dok naturisti imaju tendenciju da negiraju sve veze naturizma sa seksualnošću. Oni su tvrdili da nudisti to poriču kada kažu: "Nije o seksu" i da su zakonodavci koji su protiv golotinje ne informisani kada tvrde da društvena golotinja dovodi do teških krivičnih dela.

U sojoj studiji Smit i King kreću od najkonzervativnijh stavova do najliberalnijih: obeshrabriti bilo kakvu vezu između naturizma i seksualnosti, podsticati kontrolu i upravljanje seksualnim osećanjima i ponašanjem, priznati naturizam, kao edukativni u odnosima sa suprotnim polom tako što bi gledali naga tela u naturističkim sredinama i aktivnostima i podsticati društvenu golotinju kao vid seksualnog iskustva i istraživanja.

Neki ispitanici su mnogo toga rekli u direktnom razgovoru sa Smitom i Kingom što ih je navelo na zaključak da "seksualnost ima uticaja na praksu i iskustva u vezi sa društvenom golotinjom". Bilo je četiri zaključka, od kojih su tri vezana za naturističke organizacije, a četvrta za kreatore javne politike.

Iako za mnoge naturiste, naturistička mesta služe da mogu da se otkriju i uživaju u neistraženim oblastima svoje seksualnosti, kao što vidimo za druge nudiste, ova osećanja se često percipiraju kao društveno devijantna, što znači da su pod kontrolom, svesno ili nesvesno potisnuta. Umesto da budu socijalni i oslobađajući, ova gledišta društvenu golotinju često čine izolujućom, represivnom, izazivačkom i anksiozno- provokativnom.

Aseksualan pristup naturizmu može ograničiti obrazovni potencijal društvene golotinje, proširenje iskustva i razumevanje seksualnih osećanja izvan genitalija. Štaviše, može napraviti ljubitelje erotike u vezi sa društvenom golotinjom da se osećaju devijantno. Takvi pojedinci se mogu osećati nelagodno, krivi, odbačeni i marginalizovani u naturizmu, na isti način kao što i popularna kultura često patologizuje i marginalizuje sam naturizam.

Nasuprot onome što mnogi nudisti kažu, da naturistička dešavanja "podstiču i legalizuju seksualna osećanja". Ovo se podjednako odnosi na druge nage ljude, kao i na one koji jedino na telu osećaju toplo sunce ili hladnu vodu. Smit i King zaključuju iz intervjua koji su organizovali da naturisti nisu spremni da "otvoreno priznanje i efikasno upravljanje seksualnim karakterom društvene golotinje" može da odagna mnoge ženske strahove i nelagodnosti na naturističkim dešavanjima. Negiranje ljudske seksualnosti neće učiniti da nestane, odbije ili ignoriše, žene se neće osećati sigurno.

Umesto razmišljanja o društvenoj golotinji u užem smislu uz minimalan rizik, javni službenici treba da razmotre potencijalne koristi od društvene golotinje na seksualni razvoj. Zakonodavci posebno ističu patološka ponašanja koja se povremeno javljaju i organizovani naturizam kao poricanje seksualne realnosti ljudskog ograničenja u istraživanju bilo kakvih potencijala društvene golotinje na poboljšanje seksualnog razvoja.

Ipak, Smit i King dolaze do pozitivnog zaključka govoreći: "Naturistička okruženja potencijalno nude jedinstven prostor u kojem ljudi mogu da upoznaju širinu njihovih seksualnih osećanja na način koji je iskren, ali ne-eksplatišući. Takve mogućnosti mogu da pruže dobrodošlicu aktuelnim programima promocije seksualnog razvoja i daju dah novog života u naturizmu. "

Nisam siguran šta da zaključimm, ja sam dao činjenice a vi sami donesite svoje zaključke?

Ali ovo razmišljanje me je navelo da preispitam svoje ideje o nudizmu i seksualnosti, jasno, je svi smo mi ljudska bića, seksualnost je prisutna na nekom nivou, a takođe je evidentno da je negiranje njenog postojanja kontra-produktivno.